eGolubac

БАТИЊАЊЕ

ДАН БАТИНА – 28. ДЕЦЕМБАР је некада био посебна радост за децу – овог дана су могли да узму штап и њиме туку одрасле, пре свега оца и мајку. А одрасли су могли да их се отарасе само нудећи им слаткише и друге ситне посластице.

Батињање има веома старе корене, јер се односи на дан када је Ирод убијао децу тражећи новорођеног краља.
У време наших бака батињање је био благослов који је требало да пређе из природе (шиба) на људе, а представљало је плодност и животну снагу. Старцима је то значило обећање здравља, девојкама жељу за срећом, животињама у штали добар приплод, а чак су и стабла фрктала да би следећа година добро родила. Нико није могао да избегне ударац или два – ако не отвориш врата свађалима, чека те читава година несреће.
Какав мора бити свађалица? Деца су могла да користе зимзелене биљке и жбуње дрвећа које у пролеће брзо позелене. Најчешће су биле гране леске, врбе, брезе, смрче или клеке.

TEPEŽKANJE

TEPEŽNI DAN – 28. DECEMBAR je bil nekdaj otrokom v prav posebno veselje – na ta dan so lahko vzeli v roko šibo in z njo tepežkali odrasle, najprej seveda očeta in mamo. In odrasli so se jih lahko znebili edino tako, da so jim ponudili slaščice ter druge male dobrote.

Tepežkanje ima zelo stare korenine, saj se nanaša na dan, ko je dal Herod pomoriti otroke, ko je iskal novorojenega kralja.
Tepežkanje je bilo v časih naših babic blagoslov, ki naj bi z narave (šibe) prehajal na ljudi, predstavljal pa je rodnost in življenjsko moč. Starejšim je pomenil obljubo zdravja, dekletom željo za dobro omožitev, živalim v hlevu dobro rejenje, celo po deblih dreves je švrknila šiba, da bi naslednje leto dobro rodilo. Udarcu ali dvema se ni mogel izogniti nihče – če tepežkarjem nisi odprl vrat, te je namreč celo leto čakala nesreča.
Kakšna je morala biti šiba za tepežkanje? Otroci so lahko uporabljali zimzelene rastline ter šibe iz drevja, ki spomladi hitro ozeleni. Najpogostejše so bile leskova, vrbova, brezova, smrekova ali brinjeva veja.