Народна библиотека Голубац добила Легат Радомира Смиљанића
Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности ,,Адлигат“ уступили су крајем прошле године Легат Радомира Смиљанића Народној библиотеци „Вељко Дугошевић“ Голубац. Велику захвалност на томе, библиотека дугује Виктору Лазићу – оснивачу и председнику Удружења ,,Адлигат“.
Радомир Смиљанић (Јагодина, 20. април 1934 — Београд, 19. јул 2019) био је српски писац, публициста и преводилац. Смиљанић припада међу најпревођеније српске књижевнике и сврстава се међу 20 најзначајнијих српских писаца XX века који се огледао у свим жанровима књижевности, од приповетке, сатире до романа и од драмских дела и писања сценарија за телевизију и филм до поезије за децу и одрасле и сатиричних афоризама.

Као књижевник појављује се 1964. године књигом приповедака ,,Алкарски дан“ (,,Нолит“). следи роман ,,Мартинов излазак“, за који 1965. добија и награду недељника Телеграм као ,,најбољи модерни роман године у Југославији“.
Смиљанићев роман Војников пут 1967. истакнут је у анкети Књижевних новина као једно од најбољих дела те године. У издању Просвете, 1969. излази роман ,,Мирно доба“. Са трилогијом романа у издању ,,Просвете“ (1971–1975) – ,,Неко је оклеветао Хегела“; ,,У Андима Хегелово тело“ и ,,Бекство на Хелголанд“ – Смиљанић је два пута био у најужем избору за НИН-ову и Горанову награду. У издању „Просвете“ 1982. године излазе Одабрана дела Радомира Смиљанића.


,,Пожар на тргу Маркса и Енгелса“ из 1989. предвиђа расуло Југославије и суноврат једног система. Године 2002. излази изузетно запажено дело ,,Реч завештања“ (,,Народна књига“) која је допунила трилогију о Хегелу Милорадовићу и добила Награду за животно дело Удружења књижевника Србије. Смиљанићеви историјски романи : „Карађорђе, вожд сербски” и „Витешки краљ ујединитељ” и данас су бестселер.
Аутор је романа о великанима српске културе:„Позориште Београд” (о Иви Андрићу); „Борин повратак у Врање” (о Бори Станковићу) и „Михајло Пупин, Србин за цео свет”. Са успехом су играна следећа драмска дела Радомира Смиљанића: „Исидоре, где си?“ и „Убиство у кафани Дарданели” у Народном позоришту у Београду, „Случај шампиона” у Београдском драмском позоришту ( Стеријина награда за главни лик), „Исповести Софије Маловразић” (Награда на Фестивалу монодраме).