eGolubac

Прошлог петка у Голупцу је одржан традиционални Великогоспојински вашар који има дугу традицију у овом
граду на Дунаву. Као на сваком панађуру нема чега нема, од игле па скоро до локомотиве, а ни температура од 30
степени, субјективно бар пет више и ветар, нису сметали многима да дођу. Више стотина тезги, колико их је укупно било на вашару у Голупцу биле су крцате гардеробом и трикотажним производима домаће и стране производње. Али се више гледало, него куповало. Да се не би отишло са вашара празних руку, куповале су се мекике, сладолед или лимунада.

Једино су млади нашли себи забаву на вашару возећи се на рингишпилима, а чекало се на ред и за вожњу електричним
аутомобилима. Голубачки вашар због дуге трације и ове године задовољио је све укусе,било је свега и свачега. Посећеност вашара током дана није била велика, највише због тропскe врућe, купци су углавном у јутарњим сатима погледали понуду и пазарили.

Традиција дуга преко 170 година

Од 1853. године, одлуком Совјета Кнежевине Србије, одобрено је одржавање вашара у Голупцу. Иако су панађури постојали и раније, њихово одржавање у Кнежевини Србији посебно је уређено после доношења прописа о панађурима 1839. године. У овом делу Србије међу првима су били уређени панађури у Пожаревцу, а затим и у Великом Градишту. Већ 1853. године, одлуком Совјета Кнежевине Србије, коју је потврдио кнез Александар Карађорђевић, одобрено је одржавање вашара у Голупцу.

Тиме Голубац добија своје место у све развијенијој мрежи трговачких места Кнежевине Србије. Његов положај на Дунаву био је од посебног значаја. Овде се укрштао путни и речни саобраћај, а преко Дунава Голубац је био повезан са простором тадашње Аустрије, касније Аустроугарске. На вашар су тада као и данас долазили домаћи произвођачи из Голупца и свих околних села, али и већи трговци. Продавала се стока, житарице, дрвна грађа и производи домаћих занатлија – бурад, воловске и коњске запреге, алат и различити предмети неопходни за домаћинство и пољопривреду. Посебан значај имала је могућност трговине робом из суседне Аустрије, као и учешће њених купаца и продаваца.

Тако су у Голубацстизали производи који су за локално становништво представљали новину. Нарочито су били значајни
пољопривредни алати од метала, пре свега плугови и дрљаче. До тада су наши сељаци у великој мери користили традиционалне дрвене плугове, па је појава новијег, металног алата постепено мењала начин обраде земље. У домаћинства су стизали и метални шпорети, који су постепено потискивали традиционална огњишта и старе
зидане пећи. Зато развој вашара представља и једну од важних прекретница у привредном развоју Голупца. Он није био само место на коме се продавала домаћа роба, већ и један од путева којима су у овај крај стизали нови производи, алати и технологије.

Од 1898. године у Голупцу установљен пазарни дан- сваког четвртка у седмици

О значају трговине за Голубац крајем XIX века сведочи и драгоцен новински оглас из 1898. године. По решењу Среске скупштине Краљевско-српског среза Голубачког, а на молбу Општине Голубачке, Министар народне привреде је решењем од 10. марта 1898. године, број 1432, одобрио да се у Голупцу установи пазарни дан четвртком сваке недеље. Још је значајније што се у истом огласу Општина Голубачка обраћа грађанству Аустроугарске државе са молбом да својом посетом учествује у продаји и куповини различитих производа, као што су стока, храна и пиће, док се истовремено позивају и домаћи произвођачи да изнесу своју робу.

Овај документ показује да је Голубац крајем XIX века био укључен у шири трговачки простор Подунавља. Значај оваквих места за трговину постепено је прерастао и у установљавање редовних пазарних дана, па је вашар, поред свог повременог карактера, добио и своју сталну трговачку допуну. Али са развојем трговине мењала се и сама природа вашара.

Оно што је у почетку било пре свега место окупљања и трговине, током XIX века све више постаје друштвени
догађај. На вашар се долазило породично. Ту су се сусретали рођаци и пријатељи, склапали послови, договарале трговине, али и женидбе и удаје. Појављивали су се продавци пића, прве покретне кафане и музичари. Са музиком су стигла и кола, па је вашар постепено постајао место на коме се, поред трговине, долазило и ради забаве. За мештане расуте по земљи и свету главно окупљање је управо вашар. У прошлости окренут само народном стваралаштву, данас је то спој старог и новог, а на овом вашару у Голупцу било је за сваког по нешто као и прилика за виђење, размену искустава и трговину.

Љубиша Настасијевић