Освећена нова Црква Светог Јована Златоустог у Миљевићу
Свечаност освећења Цркве Светог Јована Златоустог почела је прво дочеком Његовог Преосвештенства Архиепископа пожаревачког и Митрополита браничевског др Игнатија са свештенством у порти цркве. Архиепископа су дочекали многобројни мештани и верници, председник општине Голубац др Небојше Мијовића и његови сарадници као и руководство Месне заједнице Миљевић.
Освећење и Свету Литургију у недељу на мали Ускрс, 27. априла, служио је Архиепископ пожаревачки Митрополит браничевски др Игнатије са свештенством. У свом обраћању др Игњатије рекао је да је освећење цркве слично крштењу човека и захвалио се мештанима Миљевића, донаторима и општини Голубац за подршку и помоћ у изградњи овог храма.
Први радови на подизању новог храма у Миљевићу, а по благослову Архиепископа пожаревачког и Митрополита браничевског др Игнатија почели су на плацу који је поклонио Живорад Митровић из Миљевића, 9. јула 2012. године, да би исте године, до новембра месеца била озидана. Црква је изграђена у моравском стилу, са звоником у свом саставу. Овај стил карактерише основа цркве у облику тролиста, односно триконхоса. То је црква са основом уписаног крста, којој су, уз олтарску, придодате две певничке апсиде са јужне и северне стране.
Црква је посвећена Светом Јовану Златоустом, једина је и јединствена у Епархији пожаревачко-браничевској која је посвећена у славу и част овом славном светитељу и најчувенијем проповеднику у историји хришћанске цркве. Није фрескописана, али то свакако јесте план за будући период. У цркви је постављен липов иконостас у дуборезу, рад мајстора Звонимира Стевића из Касидола. Иконе у византијском стилу са позлатом за иконостас урадио је Слободан Јанићијевић из Јагодине.
Овај православни храм изграђен је трудом појединаца и благочестивог народа, пре свега овог села, Министарства правде – управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, општине Голубац, манастира Тумане и Месне заједнице Миљевић.
Први свештеник у самосталној миљевачкој парохији био је Антоније Пантић. После смрти свештеника Антонија долази свештеник Вуле Стевановић, који је 1864. године, постављен за пароха доњо- крушевичког. Остао је упамћен као ватрени присталица и иницијатор за подизање Основне школе у Миљевићу. Трећи свештеник у селу, Коста Илић, постављен је за пароха 1895. године и службовао је до 1918. године. У време бугарске окупације био је интерниран у Бугарску у Ески- Џумају. Последњи стални свештеник у селу био је Александар Михаила Колесников. У време револуције у Русији био је мобилисан за Царску војску.
Нема писаних трагова ни сведочанстава да је у Миљевићу било цркве. Постоје предања о записима испод којих су се обављала богослужења, али сада тих старих записа нема. Идеја, а пре свега искрена жеља да и Миљевић по угледу на околна села сазида себи богомољу је постојала дубоко укорењена у свести народа. Томе су највероватније допринела и честа премештања села у разним околним парохијама.
По завршетку освећења цркве у порти, одржан је пригодан културно- уметнички програм у извођењу ученика Основне школе из овог места као и трпеза љубави.
Љубиша Настасијевић