eGolubac

Поводом државног празника – Дана примирја у Првом светском рату, у општини Голубац је у уторак 11. новембра 2025. године, одржана свечаност код Споменика палим борцима у Градском парку на обали Дунава. Централна свечаност је ове године одржана у Голупцу, а обележавање је организовано на иницијативу Музеја Голубац у сарадњи са Општином Голубац.

Споменик палим борцима, који је првобитно подигнут 1967. године од стране Савеза бораца општине Голубац, током 2024. године је премештен на бољу локацију, реконструисан и уређен је шири простор око њега у оквиру Градског парка.

На почетку свечаности је интонирана химна Републике Србије ,,Боже правде“. У оквиру програма, свештеници са територије општине Голубац служили су парастос жртвама Првог светског рата, након чега је уследило освећење споменика. Након пригодног програма, венце су положили: председник општине Голубац др Небојша Мијовић, представник савеза бораца Андреја Мијатовић, в.д. директора Музеја Голубац Марјан Ђокић.

Присутнима се потом обратио председник општине др Небојша Мијовић, који је у свом говору истакао значај очувања сећања на страдале и потребу неговања културе сећања код млађих генерација.

,,Окупили смо се код споменика који већ деценијама чува сећање на наше храбре суграђане који су дали своје животе за слободу, за отаџбину и за наш народ. Овај споменик није нов, али је вечан, измештен је на ово место да би био сачуван достојно, истакнут и ближи свима нама, да га свакодневно виђамо и да нас подсећа на вредности које не смеју да се забораве. У његовом камену уписане су судбине наших предака, бораца из ратова који су обележили историју Голупца и Србије. Њихова храброст, вера и жртва нас обавезују да чувамо мир и слободу, да поштујемо једни друге и да градимо друштво достојно њихове сенке. Данас не откривамо само споменик, већ обнављамо завет- завет да никада не заборавимо оне који су пали и да генерације које долазе знају да је слобода плаћена највишом ценом. У име општине Голубац захваљујем свима који су учествовали у обнови и измештању овог споменика као и свима који су својим радом и поштовањем сачували његово значење. Вечна слава и хвала свим палим борцима- живела Србија, живео Голубац“, истиче председник општине Голубац др Небојша Мијовић.

Обележавањем овог датума Голубац чува сећање на све палe борце, а посебно на страдалнике Првог светског рата, у ком је овај крај изгубио више од 2.000 људи, што је представљало око 12% укупног становништва и готово трећину мушке популације. Овакве свечаности представљају важну прилику да се са поштовањем обнови сећање на хероје Голупца и њихов допринос слободи.

,,Скоро хиљаду житеља наше општине, што је чинило готово трећину мушке популације Голупачког краја, дало је своје животе у борбама Великог рата. Ретко из које куће није погинуо бар један војник. Наши преци гинули су на Церу, Мачковом камену, Колубари, на фронту поред Дунава од Брњице до Смедерева, на Врањевцу, умирали су на путу преко Албаније, далеко од свог дома — али никад далеко од своје Србије. Захваљујући заједничком труду и поштовању према њиховом делу. Негујући културу сећања, чувамо успомену на хероје чија је крв темељ наше данашње слободе. Њихова храброст, част и љубав према отаџбини обавезују нас да будемо достојни њиховог дела и њиховог сна о слободној Србији“, наводи в.д. директора Музеја Голубац Марјан Ђокић.

Дан примирја у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава 11. новембра, у знак сећања на 11. новембар 1918. године када су у железничком вагону Франкопорту, у шуми код варошице Компијењ у Француској, Силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. Примирје је потписано рано ујутро 11. новембра 1918. године у железничком вагону у Франкпорту, у шуми код варошице Компијењ у Француској, а на снагу је ступило у 11.00 сати по средњоевропском времену.

Капитуалацији Немачке у Компијењу претходио је распад јужног, Солунског или Македонског фронта, који су пробили Срби средином септембра, што је довело до капитулације Бугарске, 29. септембра, као и абдикације и бега бугарског монарха. Потом је капитулирала Турска, па Аустроугарска 3. новембра. У овом рату је страдало више од 17 милиона људи, а Србија изгубила скоро трећину становништва.

Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.