eGolubac

На простору римског каструма Vicus Cuppae у Голупцу, у петак 17. октобра, одржана је свечана презентација поводом завршетка друге кампање археолошких истраживања пројекта „Лимес у Србији – Унескова светска културна баштина: Истраживање римског утврђења Голубац – Cuppae“, који представља један од најзначајнијих корака у истраживању и очувању културног наслеђа Голупца и дела римског Лимеса на Дунаву.

Пројекат је финансиран средствима Министарства културе Републике Србије и Општине Голубац, а реализован у сарадњи Народног музеја Пожаревац и Археолошког института у Београду. Циљ пројекта је да се кроз систематска археолошка истраживања и стручно обрађене резултате обезбеде подаци неопходни за упис Лимеса у Србији на Листу светске културне баштине Унеска, али и да се створе предуслови за даљи развој културног туризма у овом крају.

Током презентације, археолози Археолошког института из Београда представили су јавности најновије резултате истраживања, који су обухватили детаљну анализу западног бедема утврђења и делова његове унутрашњости. Посебна пажња посвећена је археолошким налазима који сведоче о животу у античком периоду на простору данашњег Голупца, као и о значају овог утврђења као дела одбрамбеног система Римског царства на Дунаву.

Овогодишњим ископавањима је откривен и јасније дефинисан део западног бедема фортификације, а резултати су надмашили сва очекивања. Утврђене су најмање две фазе изградње; максимална ширина откривеног сегмента бедема износи импозантних 2,90 метара, док је висина надземног дела 3 метра, са темељном зоном висине око 1 метар.

Из касноантичке фазе бедема потичу два секундарно употребљена епиграфска споменика, од којих је један скоро у целости очувани надгробни натпис. Млађој фази утврђења такође припада и зид куле, која је највероватније фланкирала капију. Уз унутрашњу линију бедема је откривена масивна конструкција од камена и малтера са отисцима греда, која је служила као ојачање, или потпора за дрвену конструкцију шетне стазе. Масивност бедема потврђује стратешки значај овог утврђења на дунавском лимесу, а његова изузетна очуваност завређује посебну пажњу. Наредна археолошка кампања биће усмерена на наставак истраживања куле, као и истраживање унутрашњих делова утврђења уз бедем.

Основу пројекта чини истраживање и презентација античке фортификације Cuppae, чије је проучавање од изузетног значаја за разумевање римског војног и цивилног присуства на подручју Ђердапа. Претходних година спроведена су систематска истраживања у унутрашњости утврђења, док су овогодишњи радови били усмерени на утврђивање конзервационог стања и детаљно документовање архитектонских остатака западног бедема.

На догађају су присуствовали представници локалне самоуправе, културних институција, археолошких установа и медија. Након презентације, присутнима су се обратили др Небојша Мијовић, председник Општине Голубац, Саша Живановић, директор Народног музеја Пожаревац, као и представници Археолошког института, Немања Мрђић и Милица Марјановић, који су истакли значај ових истраживања за даљу заштиту и промоцију културног наслеђа Голупца.

Посебан допринос овом догађају дала је и Установа културе Музеј Голубац, која је била један од учесника презентације и партнер у реализацији активности на очувању, документовању и будућој туристичкој презентацији локалитета. Учесници су се сагласили да ће сарадња на пројекту бити настављена и у наредном периоду, са циљем да се простор некадашње римске Cuppae уреди и претвори у археолошки парк отворен за посетиоце. Овај догађај представља важан корак ка препознавању Голупца као места од изузетног културног и историјског значаја, које сведочи о континуитету живота на Дунаву од антике до данас.