eGolubac

На територији општине Голубац је свечано, достојанствено и у духу дубоког поштовања према националној историји обележен 15. фебруар – Сретење, Дан државности Републике Србије. Централна свечаност одржана је у селу Душманић, код споменика Павлу Богдановићу Душманићу, подигнутог 1855. године, на месту које већ деценијама представља симбол слободе, истрајности, државотворности и поноса овог краја.

Свечаности су присуствовали бројни житељи самог села Душманић, који су својим доласком показали да сећање на славне претке живи у свакој кући и свакој породици овог места. Њихово присуство дало је посебну топлину и искреност обележавању празника, потврђујући да историја није само запис у књигама, већ жива традиција која се преноси са колена на колено.

Сретење је један од најзначајнијих датума у српској историји, јер обједињује два кључна догађаја: подизање Првог српског устанка 1804. године и доношење Сретењског устава 1835. године. Подизањем устанка у Орашцу започета је организована и одлучна борба за ослобођење од османске власти и обнову српске државности након вишевековног ропства. Иако је устанак 1813. године угушен, он је означио почетак процеса који ће довести до постепеног стицања аутономије, а потом и пуне независности Србије.

Други догађај који даје посебну тежину Сретењу јесте доношење Сретењског устава 1835. године, једног од најсавременијих устава у Европи тога времена. Њиме је уведена подела власти на законодавну, извршну и судску, загарантована су одређена грађанска права и постављени темељи модерне правне државе. Иако је услед притисака великих сила био кратког века, његов историјски значај остаје немерљив.

Опело, молитва и венци – чин поштовања и завета

Свечаност у Душманићу започела је служењем опела погинулим устаницима и Павлу Богдановићу Душманићу. Опело је служио свештеник клењско- макачке парохије Милош Антић, који је у својој беседи подсетио да слобода није дошла сама од себе, већ је изборена жртвом, вером и истрајношћу предака. Молитвено сећање на устанике представљало је духовни темељ читаве свечаности, повезујући веру и националну свест у једну снажну целину.

Након молитвеног дела програма уследило је полагање венаца. У име општине Голубац венац је положио заменик председника општине Марко Стојаковић, у име Музеја Голубац директор Марјан Ђокић, док је у име месне заједнице венац положио председник Милан Марковић. Свечаности су присуствовали и потомци Павла Душманића, чије присуство има посебну симболику – као живи сведоци трајања породичне и историјске вертикале.

Посебно је истакнуто да се свечаност на овом месту одржава тек други пут, на иницијативу Музеја Голубац, као установе у којој се систематски и посвећено негује култура сећања на личности и догађаје из локалне историје. Директор музеја Марјан Ђокић нагласио је да је обележавање Дана државности код споменика Павлу Душманићу начин да се историја врати народу и да постане саставни део савременог идентитета заједнице. Он је изразио наду да ће ово окупљање постати трајна традиција у годинама које су пред нама, како би свако ново поколење знало где су му корени и на чијим темељима стоји данашња држава.

Павле Богдановић Душманић – устаник, оберкнез и утемељивач локалне управе

Посебно место у историји Голубачког краја заузима Павле Богдановић Душманић – устаник, оберкнез и државник, човек који је својим деловањем обележио читав један историјски период. Рођен у селу које данас носи његово име, он је као оберкнез Речки активно учествовао у Првом српском устанку, предводећи људе свога краја у борбама против османске власти.

Након слома устанка 1813. године, није напустио Србију, већ је остао у завичају, скривајући се у шумама око манастира Тумане и чекајући нову прилику за борбу. Та одлука сведочи о снажној повезаности са својим народом и о непоколебљивој вери у слободу. Са подизањем Другог српског устанка 1815. године, поново ступа у редове устаника и са својим војницима ослобађа Подунавље, учествује у борбама за Пожаревац, Кључ и Крајину.

Године 1817. постављен је за оберкнеза Голубачког, чиме је практично оформљен Голубачки срез као административна целина у оквиру обновљене српске државе. Павле Душманић био је не само војни заповедник, већ и организатор грађанске управе, утемељивач локалне самоуправе, обновитељ манастира Тумане, покретач просветног живота и оснивач прве школе у овом крају. Као кнез Голубачког среза учествовао је и на Сретењској скупштини 1835. године, чиме је Голубачки крај непосредно ушао у историју модерне српске државе.

Култура сећања као обавеза и понос

Данашња свечаност показала је колико је култура сећања дубоко укорењена међу житељима општине Голубац. Окупљање код споменика, молитва, полагање венаца и присуство потомака представљају више од обележавања празника – то је завет да се историја памти и поштује.

,,Посебан значај има чињеница да су потомци Павла Душманића у протеклој години Музеју Голубац донирали оригинална документа о оснивању Голубачког среза, именовањима и проглашењу Голупца за варошицу. Та архивска грађа представља драгоцен историјски извор и сведочанство о институционалном развоју овог краја. Захваљујући таквим донацијама, историја Голупца се не чува само у предању, већ и у писаним документима који потврђују улогу овог краја у стварању српске државности“, истиче в.д. директора Музеја Голубац Марјан Ђокић.

Сретење нас подсећа да државност није настала случајно – она је плод борбе, визије и одговорности људи попут Павла Богдановића Душманића и његових савременика. За Голубачки крај овај празник има посебну тежину, јер су његови житељи били непосредни учесници у устаничким борбама и у изградњи институција обновљене српске државе.

Данашње окупљање у Душманићу потврдило је да Голубац поносно чува своју прошлост, негује културу сећања и преноси вредности слободе, заједништва и државотворности на будуће генерације. Управо у томе лежи суштина локалпатриотизма – у свести да је историја једног места нераскидиви део историје читаве Србије и да се велики национални догађаји најбоље разумеју кроз пример људи и крајева који су их стварали.