У Галерији Музеја Голубац одржаће се промоција Зборника докумената Павла Богдановића Душманића поводом обележавања 210 година од Другог српског устанка у голубачком крају
У Галерији Музеја Голубац, у уторак 15. априла са почетком у 18 часова, одржаће се промоција Зборника докумената Павла Богдановића Душманића. Поводом обележавања 210 година од Другог српског устанка у голубачком крају, Установа културе Музеј Голубац у сарадњи са Историјским архивом Пожаревац, позива на промоцију Зборника докумената Павла Богдановића Душманића (1788- 1850) 1813.- 1841. документа Историјског архива Пожаревац.
Програм обележавања обухвата и драмски програм, музички програм, стручно предавање о значају састанка у Клењу. Предавање ће одржати др мирољуб Манојловић. Саму промоцију ће водити директорка Историјског архива др Јасмина Николић, а приређивачи су др Драган Милорадовић и Наташа Милошевић Дулић.
,,Обележавајући овај велики јубилеј, враћамо у сећање значајне догађаје и личности из наше историје који су, нажалост, након Другог светског рата били гурнути у страну и препуштени забораву. Данас им, после више од два века, поново дајемо место које заслужују у колективном памћењу и историјској свести народа“, наглашава вршилац дужности директора Музеја Голубац Марјан Ђокић.
Други српски устанак у голубачком крају подигнут у Клењу
Голубац обележава 210 година од почетка Другог српског устанка у нашем крају, историјског тренутка који је водио ка коначном ослобођењу од турске власти и почетку стварања савремене српске државе.
После слома Првог српског устанка, османске власти су започеле страховиту одмазду — палећи српска села, убијајући виђене људе и ширећи страх како би спречили ново буђење отпора. Након што је кнез Милош Обреновић на Цвети 1815. године у Такову прогласио почетак новог устанка, Турци су појачали своје активности на подручју Пожаревачке нахије, извршавајући бројне злочине над становништвом.
У таквим околностима, у селу Клењу, на територији Голубачког среза, окупио се састанак највиђенијих српских старешина из овог дела Србије. Међу присутнима били су: војвода Милосав Здравковић Ресавац, Павле Цукић, Стеван Добрњац, Стока из Кисиљева, поп Панта Јанковић из Раброва и Павле Богдановић Душманић, који је представљао Пекску и Речку кнежину. На овом сабору донета је одлучна и историјска одлука — да се подигне оружје и са сабраним снагама крене у сусрет кнезу Милошу Обреновићу, ради заједничког ослобођења Пожаревца.
У Клењу се тада окупило око 2.000 устаника, већином мештана из села голубачког краја. Војску Павла Богдановића Душманића чинили су сеоски кнезови који су као буљубаше предводили чете својих сународника. Устаничке трупе су кренуле ка Пожаревцу, али су убрзо добиле обавештење да се јака турска војска из Видина упутила ка том граду у намери да појача турске снаге.
Битка код Усија
Да би пресекли њихов пут, устаници су се сукобили са Турцима код села Усије, где је дошло до првог великог окршаја. Након борбе, један део турске војске се повукао и склонио у село Винац, али су их устаници убрзо опколили и потпуно поразили. Ова битка је у историји позната као Виначка битка, један од преломних тренутака Другог српског устанка у овом крају.
Након победе, устаничке чете предвођене Павлом Богдановићем Душманићем придружиле су се војсци кнеза Милоша и учествовале у ослобађању Пожаревца, што је означило почетак краја османске власти и симболички почетак изградње савремене српске државности.
Кнез Павле Богдановић Душманић
Павле Богдановић Душманић (рођен око 1788. године у селу Душманић) био је једна од кључних историјских личности Голубачког краја у 19. веку. Борио се у Првом српском устанку под командом Миленка Стојковића и Хајдук Вељка. После његовог слома, скривао се у шумама око Тумана, настављајући борбу као вођа устанка у кнежинама Речка и Пекска (већи део данашње општине Голубац). Указом кнеза Милоша, 1816. године постављен је за кнеза Голубачке кнежине и на тој дужности остаје све до 1842. године. Преминуо је 1850. године.