SPASOVDAN – gradska slava Golupca – hvala svim građanima koji su uveličali svečanost dolaskom na litiju 25. maja 2023.

This ad has expired.
Contacts:

Istoričari religije i etnolozi se slažu da je Slava, odnosno Krsno ime, čak više srpska, nacionalna, nego verska institucija. U porodični život Srba uvedena je u XIII veku.

Ova stara zavetna Slava simbolično ukazuje na uzdizanje – vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Ona predstavlja izraz duševne i moralne snage naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti, postojanog u sadašnjosti i ponositog pred budućnošću. Pod pritiskom mnogih neprijatelja i velikih društvenih promena, praznovanje gradske Slave je povremeno prekidano, ali i obnavljano, izdržavši tako najtežu probu vrednosti – probu vremena.

Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ili kako je u narodu uobičajeno, Spasovdan, jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Vaznesenje spada u pokretne praznike – uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

 Po hrišćanskom učenju, posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana, javljajući im se, učeći ih i, naročito, učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća. Sam čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Toga dana se završio Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda. Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost.

Ove godine, „kolačar“ gradske slave Golupca je Pajkić Bojan.

U jutarnjim satima je održana „služba“ u crkvi, na kojoj su prisustvovali mnogobrojni građani, ali i „kolačar“ Bojan Pajkić i Stefan Ljujić koji „preuzima“ slavski kolač. Prigodnim obredom prerezan je slavski kolač i očitana molitva posvećena zdravlju i napretku svih građana Golupca i okoline.

LITIJA je krenula u 12 časova od golubačke crkve. Tokom prolaska ulicama Golupca, mnogobrojni građani su se pridružili, tako da je očitavanju molitve kod starog „zapisa“ prisustvovalo više od dvesta osoba, među kojima i naši dragi „školarci“.

Ovom prilikom ističemo jedan divan detalj – naš sugrađanin, Saša Pantić, sa svojom suprugom je dočekao, u povratku, učesnike litije, ispred svog lokala, obnovivši stari srpski običaj. Najmlađim učesnicima je ulepšao dan bacavši im bombone, a malo starije je osvešio hladnim napicima.

Sledeće godine se očekuje masovnije učešće u litiji sa još nekoliko sugrađanina koji će „poći stopama“ Saše Pantića.

Širimo dalje
Posted in: Vesti Posted by: Петар Штрбац On: