eGolubac

Српска православна црква и њени верници славили су јуче Светог великомученика Димитрија, у народу познатијег као Митровдан.

Свети великомученик Димитрије Солунски, кога старокалендарске православне цркве славе 8. новембра, рођен је у Солуну у 3. веку нове ере, где је постављен на очево место за војводу. Задатак му је, такође, био да прогони хришћане, међутим, он их је штитио и зато био осуђен на смрт. Избоден је копљима од стране римских војника почетком 4. века, али су га солунски хришћани тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.

Верници и данас верују у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.

На Митровдан, чувени хајдучки растанак који се помиње у народним песмама,  хајдуци су се растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђевдану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак.

На МИтровдан се предсказује каква ће бити зима. Верује се од давнина да ако на Митровдан пада снег, то значи да је Свети Димитрије дошао на белом коњу и да ће се снежни прекривач задржати све до априла.

Ако је облачно чека нас топла зима.

У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.